Koliko je velika ljubav između čovjeka i životinje najbolje pokazuje primjer s Paga. Vlasnica OPG-a Fabijanić i njezin suprug jako su se uplašili kad im je jedna prolaznica javila da je automobil udario jednu ovcu te da misli da je ta ovca njihova. I bila je. Vlasnica je odmah potrčala do životinje i u strahu je pregledala. Srećom, priča ima sretan kraj, donosi Index.
“Ne znam jesam li već pisala o njoj, ako jesam, ne smeta ponoviti. Barbara je dobila ime po našoj susedi Bari Šmajser. Nije od početka bila naša ovca. Jedan dan su svekra zvali ljudi, da je jedan kreten tu u blizini pustio pse za ovcom, koja je bježala dok je mogla. Kad su je ćopili, bacila se obližnju veliku jamu i ostala je doli. Svekar je otišao tamo, izvukao ranjenu ovcu, koja je vjerojatno bila divlja, odnio je na pojatu i ozdravio je. Vratila mu je tako da se nije htjela musti i tukla je sve oko sebe. To je bilo prije desetak godina. Sad bliža prošlost. Dogodilo se na današnji dan. Lani”, započela je objavu.
Potom je ispričala što se Barbari dogodilo ovog tjedna.
“Jutro, prije šest, zvoni mob. Zove munjena ženska koja prije posla vozi biciklu. Našla je ovcu koju je lupilo auto i koja je možda moja. Pošalje sliku, na slici Barbara. Ja trkom, leži Bara moja, sva se trese, pomaknuti se ne može. Ispipam je, osim malih rana, ništa viditi nema. Mozak mi radi tristo na sat. Vidim da joj nije dobro i kontam da su rane unutarnje. Već mi je slabo bilo. Tako san bila van sebe, da sam samo čučnula i zgrabila je. Dan danas ne znam kako, ali ka perce mi se činila.”
“Stavin je u portapak, ona u dreku. Kontam, boji se. Izvadim je i premistim kraj sebe u auto. Gledam, trese se sve jače. Oči joj se doslovno vrte. Ne može se fokusirati da uhvati sliku. Polako joj rukama obuhvatim glavu i tiho joj počnem govoriti da sam to ja, da me pogleda, da idemo doktoru. Moment u kojem je zbrojila dva i dva i skontala da sam to ja, neću nikad zaboraviti. Pogledala me u oči ka čovik, točno vidiš da mi viruje i opustila se.”
“Srićom, to jutro su veterinarke već bile na pojati, vaditi krv ovcama. I tako Bara i ja, pun gas put Šimuna. Beeeemobil je letija ka Ferari. Stigle. Ja plačem. Peromuž samo šta ne plače. Zvjezdani isto nije teško zaplakat. Pregleda je ona i veli, čini mi se da niš slomljeno nije, samo je baš jako u šoku. Zaboravila sam, ali dala joj je nešto da se smiri. Popila je malo vode i namistili smo je da legne. Polako su joj u idućih par sati oči došle sebi”, prestala je drhtati i zaspala.
“Predvečer smo pošli doma poist nešto i govori Peromuž, ti ostani, ja gren samo bacit oko na Baricu. Otiša on, ja opet tulim. Zvoni mob. Peromuž se smije, kaže, ne tuli bezveze, ne da nije odapela, nego je na nogama i žvače. To se ona namjerno hitila pod auto da je dovedemo na pojatu. Baj d vej, pod auto je dospila tako što je netko opet zgazio žicu i isprepadao ih, pa su se raštrkale. Ostale smo morali tražiti.”
“Potrajalo je malo, ali se oporavila skroz. Kako je bila u ranama, preskočila je šišanje. Sad je eno zdrava ko dren u staračkom domu i izgleda ka medvid pod dvogodišnjim runom. Života ima više od bilo koje maške”, napisala je vlasnica.